江南体育

ВАШИНГТОН, 17. октобра 2024. – Привредни раст економи?а у разво?у региона Европе и Централне Ази?е стабилизу?е се након више криза, али на нивоима далеко испод оних забележених почетком прве децени?е 21. века, наводи се у данас об?ав?еном за ову реги?у.

Очеку?е се да ?е економски раст у овом региону опасти на 3,3% са 3,5% забележених у 2023, а затим се додатно успорити на 2,6% у 2025. години. Те вредности су знатно ниже од просечне стопе раста од 5,1 одсто регистроване од 2000. до 2009, али и испод нивоа потребног да би зем?е сред?ег дохотка у овом региону оствариле сво?у амбици?у да достигну статус високог дохотка у року од ?едне до две генераци?е. Нижа инфлаци?а наводи по?едине централне банке да ове године почну са снижава?ем сво?их референтних каматних стопа. Ме?утим, на по?у монетарне политике превладава опрез, услед забринутости да ценовни притисци не попушта?у.

У извешта?у се позива на знача?не реформе образовних система у читавом региону, а нарочито високог образова?а, како би се обезбедили талентовани кадрови потребни за поновно убрза?е економског раста и омогу?ава?е конвергенци?е са зем?ама високог нивоа дохотка.

?Зем?е региона Европе и Централне Ази?е успешно су пребродиле недавне шокове ко?е су донели висока инфлаци?а, ефекти руског напада на Укра?ину и слаби раст у Европско? уни?и, к?учном извозном тржишту овог региона”, рекла ?е Антонела Басани, потпредседница Светске банке задужена за регион Европе и Централне Ази?е. ?Да би се на дужи рок остварио снажни?и раст продуктивности, за зем?е овог региона би?е знача?но да у велико? мери побо?ша?у квалитет како сред?ег тако и високог образова?а, ?ер ?е оно к?учно за унапре?е?е ?удског капитала и креативности”, додала ?е Басани.

Привредни раст у економи?ама у разво?у Европе и Централне Ази?е тренутно покре?е лична потрош?а, и то због раста зарада, државних трансфера дома?инствима и пада инфлаци?е. Приливи дознака тако?е су премашили износе регистроване пре пандеми?е, тако да и они ?ош увек подстичу економски раст на Западном Балкану и ?ужном Кавказу, као и у Централно? Ази?и.

Туризам ?е ?ош ?една светла тачка у причи о расту овог региона, ?ер ?е бро? долазака иностраних туриста превазишао ниво забележен пре пандеми?е. У Турско? ?е током прве половине ове године остварено скоро 30% више долазака туриста него у истом периоду 2018. и 2019. Опоравак извоза робе ?е, пак, ма?е приметан због успорава?а привреде у Европско? уни?и.

У Укра?ини ?е обимна штета услед напада Руси?е на ову зем?у и знача?ног пореме?а?а снабдева?а електричном енерги?ом вероватно успорити раст са прошлогодиш?их 5,3% на 3,2% у ово? години и 2% у 2025. У Руси?и се очеку?е да ?е рестриктивни?а монетарна политика и све строжа ограниче?а производних капацитета и радне снаге успорити раст са 3,6% у 2023. на 3,2% у ово? години и 1,6% у 2025.

Раст у Турско?, друго? по величини економи?и овог региона после Руси?е, вероватно ?е се успорити на 3,2% ове године са 5,1% забележених у 2023. због да?ег ребалансира?а економи?е након експанзи?е во?ене првенствено потрош?ом, као и нормализаци?е монетарних и фискалних политика. И раст инвестици?а знача?но се успорио због сма?е?а ?авних улага?а, раста трошкова задужива?а и додатног хла?е?а активности у гра?евинарству.

Улага?е у образова?е ради унапре?е?а ?удског капитала и подстица?а раста

Извешта? доноси и посебну анализу знача?а талентоване радне снаге и ?ене пресудне улоге као покретача економског раста, у ко?о? се зак?учу?е да квалитет образова?а опада у овом к?учном тренутку у коме се бро?не зем?е региона ве? суочава?у са битним изазовима на по?има демографи?е и ?удског капитала. Становништво многих зема?а убрзано стари, а по?едини делови региона и да?е бележе ниске стопе учеш?а у радно? снази, посебно када ?е реч о женама.

?На?ве?и потенци?ал за подстица?е дугорочног раста у ово? реги?и лежи у унапре?е?у образова?а, и то нарочито високог”, рекао ?е Ива?ло Изворски, главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Ази?е. ?Ако квалитетно образова?е поставе као приоритет и пруже подршку целоживотном уче?у, зем?е овог региона могу побо?шати ангажова?е талентованих радника и спречити тра?е?е ?иховог потенци?ала, као и подста?и одрживи економски раст и разво?”, зак?учио ?е он.

У извешта?у се наводи да се широм региона бележе високе стопе уписа за све нивое образова?а. Проблем лежи у квалитету образова?а, ко?и ?е у претходних неколико година погоршан. Резултати тестова ко?е са 15-годиш?им ученицима сред?их школа спроводи Програм за ме?ународно оце?ива?е ученика (ПИСА) бележе знача?ан пад током претходне децени?е. Разлике у квалитету основног и сред?ег образова?а нарочито су приметне када ?е реч о ?ацима из соци?ално угрожених средина.

Високо образова?е бележи ?ош слаби?е резултате него основно и сред?е. Зем?е из других региона са сличним квалитетом основног и сред?ег образова?а или сличним нивоом дохотка по глави становника има?у успешни?е универзитете. Примера ради, само девет институци?а из ове реги?е налази се на списку 500 на?бо?их светских универзитета ко?у об?ав?у?е публикаци?а Times Higher Education.

Ме?у недостацима система вишег образова?а су застарели наставни програми и планови, недостатак улага?а у опрему и инфраструктуру, неадекватно управ?а?е и несклад изме?у образова?а и потреба тржишта рада. Да би се решили ти изазови, би?е потребно унапредити ствара?е ?удског капитала кроз убрза?е реформе планова и програма, и то нарочито за групу предмета природних и техничких наука и математике (тзв. STEM), побо?шати квалитет високог образова?а и ангажовати ве?и бро? бо?е обучених наставника и професора.